 |
Vas profil |
 |
| |
Hej! Ti jos uvijek nisi napravio/la svoj profil?
Sta cekas, registruj se!
Ukoliko ste zaboravili sifru posaljite je na email sa kojim ste se registrovali na MrdniSe! |
|
 |
|
 |
|
Vrijeme |
|
| |
Vrijeme u Brckom (8:22PM)
Trenutno: 10°C
Realna temp: 6°C
Vjetar: JI
brzine 12km/h
Vlaznost: 79%
Ocekivana: 6° C
|
|
|
|
|
|
Statistika |
|
| |
Vasa poslednja poseta je
bila |
|
| |
|
|
| |
Pregleda:
14773003 |
|
| |
Posjeta:
8129496 |
|
| |
Online usera :
494 |
|
| |
Registrovanih usera:
3805 |
|
| |
Komentara za slike:
7620 |
|
| |
Shout poruka:
3363 |
|
| |
Tema na forumu:
156 |
|
| |
Postova na forumu:
3060 |
|
| |
|
|
| |
Ko je online od korisnika
2
badji Dijana
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
| |
| BISERI PROFESORA PROGRAMIRANJA |
Ova datoteka sadrzi provale izvesnog profesora programiranja koji je predavao u jednoj srednjoj skoli u Novom Sadu. Navedene provale strpljivo su skupljane u periodu 1988-1990, da bi kasnije bile prenesene na magnetni medijum i time postale dostupne sirem krugu citalaca.
PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA STAMPACIMA:
======================================
- LISTING za stampac (mislio je na papir sa rupicama)
- Cesto se desava da stampac pise u prazno, tj. kad nema papira (verovatno
zato sto operateri nesto zabrljaju oko mikroprekidaca)
- Onda operateri uvlace papir kroz MIKROPREKIDACE (ovo mozda i ne bi bila
provala kada ne bi mislio na mikroprekidace iz prethodne recenice)
- Kod ove masine vertikalno proredjivanje je ISTO KAO NA EKRANU - 6 linija po
inchu
- Mehanicki stampaci su bolji od laserskih jer omogucavaju DO 6 KOPIJA
odjednom!
- Dodatni razlog zasto se laserski stampaci redje koriste je taj, sto
prilikom svog rada emituju razna stetna zracenja koja UTICU NA GENE I NA
POTOMSTVO. Zato ih necemo ni uciti
- Ti laserski stampaci pisu brzinom i do 20000 RECI U MINUTI. Inace, jedna rec
je ipak mnogo merodavnija za merenje brzine nego 1 red
- Izmedju pojedinih papira stoji indigo papir. On takodje MORA IMATI
perforaciju
- Stampaci cesce pomeraju papir odozdo nagore nego obrnuto
- Najcesce se koriste linijski stampaci
- Najcesce se koriste stampaci koji stampaju 120 ili 132 znaka u redu
- Od nemehanickih stampaca najvise su u primeni termalni stampaci
- Glava matricnih stampaca sastoji se od 5x7=35 iglica za stampanje
- Brojaci (za brojanje reda i kolone u stampacu) su cesce DEKADNI a ima i
binarnih (to zavisi od flip-flopova)
- Elektrohemijski stampaci imaju u sebi KATODNU CEV, koja...
- Matricni stampaci stampaju brzinama od oko 60 redova u minuti, mada ja
mislim da je to nekako preterano (to je inace 80 karaktera u sekundi)
- Nemojte se uplasiti od naziva STAMPACI SA POLUGAMA ili LEPEZASTI STAMPACI.
Oni se skoro i ne koriste
- (razgovor se vodi oko laserskog stampaca HP LASER JET II)
> ...Memorija stampaca iznosi 512 KB, ali se moze dodatno prosiriti na 1, 2
ili 4 M...
> A sta je to "M"?
- Pa to vam bre znaci MODULA. Ti jednostavno uzmes MODUL i onda...
> ...Laserski stampaci uopsteno mogu na bilo kom mestu na stranici, u bilo kom
trenutku da ispisu bilo sta...
- Stani, stani malo. To jeste tacno, ali nemojte misliti da je to neka velika
prednost u odnosu na matricne stampace. To vam kod matricnog stampaca u
stvari i ne treba...
- Ako zelite osim teksta na matricnom stampacu da odstampate i neki sliku,
morate koristiti tzv. KONDENZOVANI OBLIK. To je kada umesto 80 ili vise
slova u jednom redu koristite nesto drugo, ali to je dosta komplikovano. Tu
glavnu ulogu imaju PROCENTI. Treba izracunati koliko procenata...
- (neko cita tekst o stampacima u kome sa na dosta mesta pominje "FONT",
i odjednom on podize glavu...)
- Pa "FONT" ustvari znaci SLOG!!!
> Profesore ja sam cuo da postoje neki KRISTALNI STAMPACI
- Ma to je neko lupio jer su to ustvari LASERSKI STAMPACI
- Pa laserski stampaci su ustvari ELEKTROSTATICKI!
(nadamo se da je ovo poslednja konstatacija o laserskim stampacima)
- Jel' NLQ znaci visoka ili niska rezolucija? Ne, ipak je to NISKA
- Jel' ta slika uradjena na laserskom stampacu? Procitaj sta pise
> Ovde pise neki INK-JET...
- Da, da, to je to. Prema tome, pogledajte svi ovu sliku u boji koja je
uradjena na laserskom stampacu...
- Ma i taj izraz "laserski stampaci" je malo ishitren. To su neke kombinacije
termickih...
PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA DISKOVIMA:
=====================================
- Laserski disk ne vredi koristiti jer UTICE NA GENE (izaziva rak)
- Najbolja jedinica spoljne memorije bio je magnetni bubanj, ali je prava
steta sto su inzenjeri, umesto da ga dalje razvijaju i poboljsavaju,
krenuli drugim putem
- Kod diskova se uvek mora voditi racuna o tzv. podrucijima preliva. Taj
prostor iznosi najcesce oko 30% kapaciteta cilindra. U njega se upisuju
informacije koje naknadno pristignu kada je cilindar pun. Jer, da nema
tih podrucja, kuda bi se zapisivale novopristigle informacije?
- Povrsina diska je podeljena na oko 200-400 koncentricnih staza, a NEKI PUT
na oko 50 sektora
- Taj laserski i magnetni disk - to se uglavnom svodi na jedno isto
- CD - to vam je ustvari CARD-DISK (KARD-DISK)
- (svi zajedno razgledamo disketu od 3.5" kao pravo tehnolosko cudo. Ali on u
jednom trenutku spazi polugu WRITE PROTECTION)
- Ovo je sigurno KOCNICA!
- Slicno vazi i za laserske diskove. Sve je to jos daleko od laserskih
PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA OSTALIM MEDIJIMA:
============================================
- Ne znam zasto niko ne pokusa da poveca kapacitet magnetne trake na taj
nacin sto ce smestati informacije i sa DRUGE STRANE
- Zasto se bunite sto ucimo o busenim karticama? To je najbolji medijum za
smestanje podataka jer je najotporniji na spoljne uticaje (cak i na
eksploziju atomske bombe gde bi svi magnetni mediji otkazali) pa se sada
cesto koristi u VOJNE SVRHE
- Flip-flopovi imaju dobre osobine, ali se ipak REDJE KORISTE jer su veoma
skupi, pa se od njih prave samo specijalni registri (napr. akumulator)
- Brzina transfera informacija kod magnetne trake se krece od 20000 do
MILION I PO BAJTOVA U SEKUNDI!
- Kapacitet magnetne trake zavisi i od toga da li se podaci upisuju sa obe ili
samo sa 1 strane trake
PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA HARDWARE-OM:
=======================================
- Memorija je sacinjena od 8 + C bitova na jednoj adresi, gde je C tzv.
kontrolni bit (parnosti ili neparnosti)
- Bistabilni elementi broje u binarnom ili DEKADNOM sistemu
- Rec "TORUSNA" znaci USUKANA + PRIPADAJU TORNJU
- Danasnji racunari su ustvari HIBRIDNI
( IV RAZRED )
- Ponekad jedan registar nije dovoljan za smestanje jednog podatka. Tada je
potrebno udruziti vise registara a to se postize pomocu SHIFT registara
PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA PROGRAMIRANJEM:
==========================================
- N bajtova je NAJMANJE 8 puta vise od N bitova
- Slovo "K" kod izrazavanja kapaciteta znaci Kilobajt, takodje i KAPACITET
- Danas su svi racunari jednoadresni. To znaci da se u adresnom delu naredbe
uvek nalazi SAMO JEDNA adresa (nema adrese drugog operanda, pa nam njega
zamenjuje akumulator)
- Kompajleri imaju i tu prednost u odnosu na simbolicke jezike (asemblere)
sto BOLJE RASPOREDJUJU I ISKORISTAVAJU MEMORIJU (nego kad programer to radi
sam u asembleru, rucno)
- Kompajleri prave veoma brz kod, tako da ne samo da nema zaostajanja u
brzini za asemblerom, nego je taj kod CESTO BRZI NEGO KOD ASEMBLERA
(u boljem slucaju ODNOS JE ISTI- 0:0). Po raznim knjigama se veoma cesto
spominje da je jedan od razloga upotrebe asemblera veca brzina, ali to nije
tacno. Isto toliko brz kod moze se bez problema napraviti i sa kompajlerom
- Slusao sam razlicita predavanja o stetnosi naredbe GOTO, ali mislim da su
sve to ciste gluposti. To je jedna od najvaznijih i najkoriscenijih
naredbi (Koji program radi bez nje?)
- Kod komercijalnih programa (napr. igara) taster BREAK je iskljucen
zato sto su programeri na pocetku programa stavili jednu BREAK OFF naredbu
- Naredba "TYPE" sluzi za ispis TIPA DATOTEKE na ekran
- Taj kompjuterski virus - pa to je samo jedan POKE, zar ne ?
- Nema smisla koristiti PC-TOOLS jer se sve to moze uraditi iz DOS-a, a sto
je najgore, treba vam bar GODINA DANA da ukapirate rad sa programom i
sve njegove opcije
- Racunar brze radi sa realnim brojevima jer ne mora cele brojeve pretvarati
u realne
- To ti je kao kod racunara. Ako program nece da proradi iz prve, startuj ga
nekoliko puta dok ne upali; Veca je verovatnoca da ce program proraditi
iz vise pokusaja nego iz samo jednog
- MBASIC na ERI je slican bejziku na PC racunarima, ali ima tu specificnost
sto postoji naredba CONT (koja sluzi za nastavljanje prekinutog programa),
sto na PC racunarima NE RADI.
- Sledeca naredba u BASIC-u je naredba ENTER. Ova naredba je veoma slicna
naredbi INPUT, jedina razlika je sto ovde postoji vremenski limit posle
koga se izvrsavanje prenosi na sledecu naredbu...
- Naredba SPA(x) se upotrebljava samo u naredbi PRINT. Ona pomice glavu u
retku bilo kuda. (kasnijom analizom je ipak utvrdjeno da je tacan naziv
ove naredbe SPC)
- Naredba TIM(x) daje tekucu godinu, dan, sat, i minut, dok neki sistemi
omogucavaju cak i brojanje sekundi (treba podsetiti da ucimo GW-BASIC na
PC racunarima)
- Objekt programi su programi koji rukovode radom programiranih masina ili
se pak AUTOMATSKI OBRADJUJU
- Ispravnije je reci "PROMENLJIVA", ali se cesce koristi "VARIJABLA"
- Programi napisani za racunar iskoristavaju njegove mogucnosti od 10-20%.
Najbolje organizovani programi iskoristavaju ga najvise do 40%, dok ga
mi iskoristimo jedva 3%
- Izgleda da su izmislili i takav virus koji je zabrljao disketu koja je BILA
ZASTICENA sve vreme (bila je zalepljena nalepnica). Taj virus nam je
zarazio sve diskete i to pomocu naredbe DIR
- Menjati program je mnogo skupo
- Zato je dobro svoj program obogatiti IF-ovima posle svakih 100-200 redova
(radi provere da li slucajno stampac stampa u prazno)
- Repetativni racunari PONAVLJAJU RESENJE vise puta
- Tacka ne postoji u racunaru
> Profesore, ja sam probao na FORTRANU 77 da koristim znakove "<", "=" i ">"
umesto standardnih fortranskih .LT. .EQ. i .GT. i sve je lepo radilo
- Ne, to ne moze da radi. Na ERA-ma smo probali i nije htelo da radi, a ne
verujem ni da bi to radilo na PC-ima - oko 70% verovatnoce da to nece
raditi ni tamo
> (osmeh) Pa to zavisi samo od kompajlera. Ako je u pitanju novi FORTRAN 77...
- Ma bre, to zavisi od OPERATIVNOG SISTEMA koji ga podrzava jer FORTRAN za te
matematicke operacije i relacije koristi usluge OS. Dobro, to zavisi i od
kompajlera...
> (pokusaj prigusenja smeha da ne bi doslo do davljenja) Dobro, dobro...
- Ne! Nemoj to raditi! Taj virus se ucita sa diskete cim je stavis u drajv!
- Ma i taj masinski, odnosno asemblerski jezik je daleko od mikronaredbi
- I nemojte vise da stavljate iza DO naredbe da je pocetna vrednost veca od
krajnje. Tada nastupa greska jer se cela struktura uvek jednom izvrsi
> Profesore, u svim bejzicima koje sam video, FOR-NEXT petlja napr. od 1 do 0
se ne bi ni jednom izvrsila, vec bi jednostavno cela struktura bila
preskocena
- Ma to bre nema nikakve logike. Ne verujem da bi bejzik tako nesto radio kad
uopste nema potrebe za tim. To je cista glupost. A i kod FORTRANA to sigurno
nije slucaj
- Mnogo je bolje da za varijablu ne uzmes X, posto si X vec iskoristio za ime
niza. To samo zbunjuje racunar koji prevodi
- Ja se nesto secam da FOR-NEXT petlje u bejziku idu maksimalno do 15 u dubinu
- Ne mozes ti na pocetku da podrazumevas da je X=0. Ja ti kazem da kod svakog
dvadesetog FORTRAN kompajlera to nece raditi
> Zato postoji KORISNICKI ID kod ili UIC
- Kako, kako?
> UIC
- A!... To je valjda skracenica za ULAZNI ID kod
- To ne mozes da radis! FOR-NEXT petlje nece da idu od 0
- Taj novi FORTRAN 77 ima jako dobru REZOLUCIJU
- Ne moze to tako da se racuna kako ti mislis. Realni brojevi su 16-bitni
- Kod TIME SHARING-a novi korisnik moze da se ukljuci u ciklus kad god hoce.
Tu nema CENTRIFUGALNE SILE
- Multiprocesiranje u stvari i nije multiprocesiranje
( IV RAZRED )
- Zbog toga korisnici i vole COBOL jezik...
- Nova verzija DOS-a 3.30 je jako skupa
- FORTRAN je danas mocniji od mnogih jezika, pogotovo ovaj novi FORTRAN 77
- Recimo neki sistem radi 10 godina kako treba i 11 godine mi otkrijemo neku
gresku i tako ustanovimo da on ustvari nikada nije ni radio
- Ma i taj PASCAL, to je sve jedno te isto. Samo je drukcija sintaksa i nazivi
naredbi
- Koliko ja vidim, BEGIN i END u PASCAL-u su potpuno nepotrebni. Tu je tvorac
jezika ucinio veliku glupost...
- Duzina azbucnog podatka u COBOL-u zavisi od raznih bafera, U/I drajvera,
registara...
- Kako se pise azbucni podatak duzine nula?
> Kao prazni navodnici
- E NIJE. To se pise kao jedan navodnik, pa odmah iza njega slepljen drugi
navodnik
> Imam problema sa stampanjem ovog teksta na stampac. Posle svake odstampane
stranice dobijam mali razmak i to tako da duzina stranice ne odgovara duzini
papira. A kada sam juce stampao moj program, razmaka nije bilo. Valjda je
neko od juce poremetio mikroprekidace...
- Naravno da ne radi. Programska datoteka nije isto sto i tekstualna datoteka
- Personalni racunari ne mogu tako lako da zastite podatke. Evo na PC-u imate
naredbu ATTRIB pomocu koje mozete odstraniti zastitu...
- Sa RND od 0 do 1 mozes da dobijes i neku sinusnu funkciju
- A kakva je to logika ako imas datoteku bez slogova?
- Da li znas neki drugi nacin za pretrazivanje fajlova po celom disku?
> Pa za to postoje specijalne naredbe, kao sto su WHERE itd.
- A vidi sta smo mi otkrili: ako napises DIR C:ime_prog, onda valjda te dve
tacke oznacavaju da pretrazuje fajl po celom disku C:
- Sada osim visih programskih jezika (koji se jos zovu i proceduralni) postoje
i tzv. VISOKI programski jezici. Kod njih je vec uloga programera u drugom
planu. Ti recimo, ne moras znati kako se neki program kompajlira ili neka
datoteka sortira - sve se to radi auto
BATCH fajl i on to radi. Isto tako kod FOR-NEXT petlji ne moras znati gde je
maksimum, sta je promenljiva itd. Medjutim, sve to radi samo kod mocnijih
racunara
- I recimo, ako ste programer, onda vam posao placaju po duzini gotovog
programa, po utrosenosti procesorskog vremena...
PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA ENGLESKIM JEZIKOM:
=============================================
- Sledeci taster je "CANCEL" sto neki citaju kao "KANSEL" ili "KENSL" mada ja
mislim da je najispravnije reci "SENSL"
- Sledeci indikator je "REQUEST PEUDING" sto se izgovara kao "RIKUEST PUDING"
ili cak, "RIKUEST PJUDING" (drugi problem je sto to uopste nije "PEUDING"
nego "PENDING")
- Sledeci indikator je "END" sto bi se dalo procitati kao "END", mada moze
biti i "AND", ali najverovatnije je da je nesto izmedju
- Rec "REFRESH" cita se kao "REFRISH"
- Rec "WRITE" izgovara se kao "VRAJT"
- Otkucaj "TIPE", pa ime datoteke
- Onda pritisnite "RITERN" (sa naglaskom na "I")
- Indikator "RISET" (sa dugackim naglaskom na "I")
- "EHE" fajlovi (mislio je na "EXE" fajlove)
- Rec "SUBROUTINE" znaci "PROGRAM", a ne "PODPROGRAM" (Ako je tako u svojoj
knjizi napisao doktor nauka, onda ga ne treba ispravljati)
- "RANDOM ACCESS" znaci slucajan pristup. Trebalo bi da "RANDOM" na engleskom
znaci "SLUCAJAN", a "ACCESS" - "PRISTUP". Medjutim, ja sam nalazio u
nekim knjigama suprotnu situaciju - kada se "ACCESS" prevodi kao "SLUCAJAN"
a "RANDOM" kao "PRISTUP"
- Naredba "PAUSE" se kombinuje sa "TEJPOM" (mislio je na "TYPE")
- Sledeca tipka je "END". Da vi malo bolje znate engleski jezik, sigurno
biste znali koju funkciju ona obavlja. Sta je, niko ne zna ? E, pa ovaj
taster se koristi prilikom ucitavanja programa preko karticne jedinice.
Tada centralni procesor preuzima program...
> To se zove "EGZEKJUSN" ("EXECUTION")
- Ma to "E" znaci neko prosirenje. To se na engleskom kaze "EXTENDED"
( IV RAZRED )
- To "PIC" ili "PICTURE" se valjda cita kao "PIKCER"
- Kod reci "SOURCE" dobro se cuje "A"
- Rec "QUOTE" se cita kao "KVAJT". To vam je inace internacionalan izraz
- Ja sam cuo da na mnogim mestima rec "CURRENCY" izgovaraju kao "KJURENSI"
- CLOSE koje se koristi u radu sa datotekama znaci KALAUZ
PROVALE KOJE NE MORAJU DA BUDU U VEZI SA RACUNARIMA:
====================================================
- Na nasem tlu postoji oko 600 otrovnih vrsta INSEKATA (PAUKA, SKORPIJA,
GUSTERA, ZMIJA...)
- Mozete vi koristiti i matematicke formule koje uopste NE MORAJU da budu
matematicke
- Morate znati da racunate i pjesice jer sta cete jednoga dana kada vam Rusi
ili Marsovci pomocu nekih zrakova zablokiraju digitrone?
- Rusi tvrde da su negde u Sibiru uspeli da postignu temperaturu apsolutne
nule. Ja verujem da su tako nesto uradili, ali ipak nisu mogli postici
temperaturu bas apsolutne nule, nego nesto blizu toga
- Jedan matematicar se sa 4 godine upisao na fakultet, a sa 8 godina ga je
zavrsio. Nije ni cudno ako se zna da je u osmoj godini bio tezak cak 130 kg
- Neki umetnik (slikar) je uzeo avionski motor i rasprsio boju na platno. I to
oni zovu umetnost?
> Ali profesore, to je originalnost...
- Originalnost? To samo zato sto je taj umetnik bio tezak 150 kg, pa avionski
motor nije mogao da ga odnese
- I sta je to originalnost? To je kada bih ja sada seo na luster i odatle vam
predavao, i ja sam onda originalan
- Nemojte me nervirati pa da za jedan dan postanem slikar
- Te racunarske knjige - to samo prepisuju knjige koje je neko pre njih
napisao, ali su morali da koriste nove oznake
- Napisite "OD KOJE", pa prekrizite
- Ja znam da ih je 923, ali ne znam tacno
- Savetujem joj da se obrati radiestezisti
- Idi na rendgen da snimis taj misic
- PUNO je relativna stvar
- Mozda nije tako programiran digitron
- To su tzv. PROGRAMIRAJUCI digitroni
- Dajte tu knjigu da obidje razred da bi se svi uverili da u njoj nema
niceg interesantnog
- Ja bih vise voleo da kopam kanale nego da budem sistemski operator (toliko
je to naporan posao)
- I zasto kazete "SIRENA" kad je pravilno "SVIRENA" (od "SVIRATI"), samo su to
ljudi iskvarili
> Ali profesore, SIRENA je rec grckog porekla koja znaci...
- Mozda Grci kazu "SIRATI"
- Moja deca mogu da piju naftu!
- Svet je pre jedno 4-5 godina stalno isao napred, a sad ide nazad
- Ja sam pravio grom barem jedno 10 puta, kad sam bio student u visoj skoli,
zato ne verujem da bog pravi munje
- Ti si u prvom polugodistu ostala neocenjena. Zato sada moras imati MAKAR
SVE JEDINICE da bi ti priznali godinu.
- Kada sam ja bio u vojsci pustao sam bradu da bih pokazao ostalim vojnicima
da se ne bojim da nosim bradu
- Dok sam bio u vojsci, tukao sam se sa jednim svojim drugom. Medjutim, posle
jednog udarca, iskrivio sam mu sve prednje zube unazad. Onda sam uvukao svoju
ruku u njegova usta i vratio mu zube u prednji polozaj. Tako mu nije ispao ni
jedan zub. Jedino sto su mu posle toga zubi poplaveli.
- Ne mozes ti -3 coveka da ispermutujes!
- 2% nista ne cujem!
- Ma sabiranje je jednostavno. A o oduzimanju i da ne govorim!
- Ma i sa tom minijaturizacijom su preterali. Ne mozes ti kosarkasa da strpas
u neki mali auto
- Ja ako hocu da se popnem na tavan, a nemam merdevine, necu kupovati
helikopter (vec mozda dizalicu)
- Prosao sam ja mnogo gradova. Bio sam ja i u Banja Luci i u Beogradu...
( IV RAZRED )
- Sta mogu kad sam blesav pa me zezaju ucenici
- SAMOPREGORNI rad pojedinca...
- Jedno 92% sam ja u pravu, a svega 8% ste vi, ili eto da vam dam 10%...
- I tada, kada se mimoidju svemirski brodovi, verovatnoca sudara postaje minus.
Ustvari, da li verovatnoca moze da bude negativna ?
LAPSUSI:
========
- Kada sam ja bio student pokusavao sam kao i mnogi drugi da napravim
program za sah, ali nisam uspeo. Veliki je problem kako celu tablu sa
figurama predstaviti u racunaru kada ima 32 figure i 64x64 POLJA !
- WRISTE (umesto WRITE)
- REDA (umesto READ)
- 2 C 3 = 6
- STOP bez ista
- Sto ne slusate kad JUCE GOVORIM
- Sa ovo malo krede moracu da pisem CLANCIMA
- Recimo da to traje dva sata - od osam do pola devet
- Hoces da citas NAPAMET?
- To je uslovno receno da je bezuslovno
- Informaciju o toj TACCI...
- Kad AMPERMETROM menjas OTPOR ...
- VOLIKO! (umesto OVOLIKO)
( IV RAZRED )
- Iks, ipsilon i zet: X, Y, C
KOMENTAR AUTORA (DATOTEKE):
===========================
- Ovo je tzv. PROMETNA DATOTEKA (jos jedan izraz koji smo naucili od doticnog
profesora) sto znaci da se menja i dopunjuje SKORO SVAKOG DANA. Ako zelite
da nesto dodate, imate neke primedbe ili sugestije, slobodno se obratite
autoru na adresu:
------ CENZURISANO U POSLEDNJEM TRENUTKU ------
KOMENTAR CENZORA:
=================
- Buduci da je autor datoteke zavrsio skolovanje u vaspitno-skolskoj ustanovi u
kojoj radi doticni profesor, primedba o dopunjavanju ove datoteke (skoro)
svakog dana vise ne vazi. Po svemu sudeci ovo je konacna verzija bisera, koja
ostaje novim generacijama u nasledje kao svedocanstvo o jednom vremenu i
jednom profesoru.
===============================
Ovde zavrsava originalna datoteka. Ponavljam, osoba cije ime stoji u zaglav-
lju ove poruke NIJE autor ove datoteke i ne zeli sebi da pribavi nikakvu
slavu slanjem ove poruke. Sva moja nagrada bice mi smeh svih onih koji su,
poput mene, procitali ove redove.
|
Nazad na listu ! |
|
|
|
|
|
|
|
ShoutBox |
|
| |
Srdjan Pavlovic je
jaci od Chuck
Norisa
|
Sale
Chuck Norris moze da
dijeli sa nulom
|
Sve poruke
|
|
|
|
|
|
Vas horoskop |
|
| |
Ovaj meni zahtjeva da popunite odredjena polja u vasem profilu !
Zasto ne popunis svoj profil? ;) |
|
|
|
|
|
